Povodom nedavnog objavljivanja knjige Globalizacija i militarizam: feministice slažu kockice autorice Cynthie Enloe, unutar edicije re:politiko, a u izdanju Udruženja Mreža za izgradnju mira, Sarajevo, donosimo prikaz knjige.
Piše: Biserka Košarac, Univerzitet u Istočnom Sarajevu
Studiju Globalizacija i militarizam: feministice slažu kockice autorke Sintije Enlo, u prevodu Gorane Mlinarević, izdalo je Udruženje Mreža za izgradnju mira u okviru programa „Bosnia and Herzegovina Resilience Initiative”. Sintija Enlo je feministička teoretičarka najpoznatija po istraživanjima odnosa roda i militarizma i primene feminističkog pristupa u analizi međunarodnih odnosa, temi koja se inače u mejnstrim istraživanjima tretirala isključivo kao muška. Njena knjiga Banane, plaže i baze (Bananas, Beaches and Bases) objavljena 1989. godine predstavlja jednu od najvažnijih u polju feminističke analize krupnih geopolitičkih narativa koje se gotovo nikad nisu proučavali iz rodne perspektive. U toj studiji iznosi tezu da je lično međunarodno, a međunarodno lično, smatrajući da se svi rodno posredovani društveni odnosi ne smeju deliti već posmatrati kao ključni faktori proizvodnje dešavanja na međunarodnom planu, što predstavlja proširenje tradicionalne feminističke epistemologije.
Knjiga Globalizacija i militarizam: feministice slažu kockice prvi put je objavljena 2007. godine, a 2016. godine doživela je drugo izdanje. Za to vreme izvršila je snažan uticaj na feminističku teoriju i istraživanja širom sveta. U pogledu strukture ova knjiga je uobličena u sledećim poglavljima: Uputstva za istraživanje, Feministička znatiželja i globalizirani militarizam, Praćenje militarizirane globalne tenisice, Kako „nacionalna sigurnost“ postaje militarizirana?, Obraćanje posebne pažnje na žene u vojskama, Korištenje maskuliniteta unutar Abu Ghraiba i Guantanama, Demilitarizacija ormara. Nosite li „maskirno“?,Globalizirani životi japanskih žena: Globalizirani uvidi iz lokalnih japanskih mjesta i Zaključak: Globalno, lokalno i lično.
Na početku knjige autorka postavlja pitanje može li jedno društvo da ukine militarizovane faktore ukoliko ozbiljno ne analizira delovanje patrijarhata? U tom smislu jasno nam predstavlja i primenjenu metodologiju, definišući alate (koncepte) koje će koristiti: feminiteti/maskuliniteti, feminizacija/maskulinizacija, rodna analiza i feministička znatiželja. Autorka ovde, kao i u ranijim tekstovima, zastupa stav da rodna analiza i feministička analiza (znatiželja) imaju različita značenja, iako su komplementarni koncepti. Rodna analiza podrazumeva istraživanje feminiteta i maskuliniteta i njihovih praksi u međuodnosu (intersekciji) sa rasnim, klasnim i etničkim faktorima, što znači da rodna analiza treba da ima dubinu. Feministička analiza mora biti širokog obima, jer uz navedene fenomene i odnose pokušava da spozna i kako oni, uzeto bilo pojedinačno ili isprepletano, oblikuju upotrebu i preraspodelu moći na nivou jednog društva ili globalno. Samo takva analiza može biti osnov za efikasnu promenu. Patrijarhat shvata izuzetno prilagodljivom matricom nejednakog odnosa moći i privilegovanje maskuliniteta na uštrb feminiteta, kojeg jačaju rasizam i klasna nejednakost. U skladu sa ovako definisanim konceptima smatra da istraživanje globalizacije i sa njom povezanih procesa nije moguće bez rodne i feminističke analize. Slično je i sa militarizmom, s tim što autorka koncept militarizma proširuje. Naime, reč je o složenom pokretu ideja ne samo u vojnim, već i u civilnim poslovima (kultura, obrazovanje, svakodnevni život i sl.). “Većina militariziranih ljudi na svijetu ustvari nisu u uniformama” (str. 15). Autorka smatra da se globalizacija i militarizacija međusobno pomažu i da pokreti i institucije koje ih promovišu neguju i promovišu patrijarhalne ideje i vrednosti. Ali tu se autorka ne zaustavlja, pa ističe da i pokreti koji promovišu antimilitarizam mogu biti patrijarhalni. Sam militarizam definiše kao “postepeni društveni, politički i psihološki proces pomoću kojeg bilo koja osoba, grupa ili društvo apsorbira ideje i rezultate militarizma. I žene i muškarci mogu postati militarizirani i militarizirane, iako se obično militariziraju na prilično drugačije načine jer su militarističke ideje duboko prožete rodnim pretpostavkama i vrijednostima” (str. 10). Ono što je novo u fenomenu militarizacije je globalni domet tih procesa, sposobnost nosilaca globalizovanog militarizma da poseduju smrtonosnu moć, uključenost velikog broja civilnih aktera u ovaj proces i zamršenost međunarodnih saveza. Upravo na analizama različitih sfera autorka dokazuje svoje početne stavove: u analizi industrije, nacionalne sigurnosti, žena u vojskama, iskorišćavanju maskuliniteta u vojnim zatvorima i životu savremenih japanskih žena. Sva ova istraživanja dosledno su izvedena iz feminističke epistemologije koju je autorka i dodatno proširila zalažući se za primenu feminističke znatiželje koja bi se mogla definisati kao propitivanje stvari koje se uzimaju zdravo za gotovo. Razvoj i primena feminističke znatiželje zahteva i društveni angažman istraživača/ica što bi posledično vodilo smanjenju lokalnih i međunarodnih militarističkih politika i praksi.
Ovako definisan feministički alat autorka prvo koristi u analizi međunarodne politike fabričkog rada i dolazi do zaključka da promoteri globalnog kapitalizma maksimalno povećavaju svoj profit zahvaljujući manipulisanju idejama feminiteta i oslanjajući se na militarističke prakse (primeri Vijetnama, Indonezije, Južne Koreje, Banladeša i dr.). To manipulisanje idejama feminiteta i maskulinizovane militarističke prakse nisu svojstvene samo rukovodiocima i vlasnicima globalnih kompanija, već su pomognute i maskulinizovanim militarističkim praksama na lokalu.
Sledeće poglavlje bavi se analizom pojma nacionalne sigurnosti i njegove (zlo)upotrebe za opravdanje militarizovanih akcija. Pored toga autorka se bavi i načinima na koji je moguće demilitarizovati koncept nacionalne sigurnosti navodeći primera angažovanja brojnih NVO u svetu. Militarizacija koncepta nacionalne sigurnosti će po autorkinom mišljenju “biti pokrenuta maskulinizacijom i strahovima određenih igrača od feminizacije” (str. 59). Izrada i primena politika nacionalne sigurnosti od strane političke elite, a uz svesrdnu pomoć medijskih i kulturnih radnika, akademskih krugova i drugih, počiva na dihotomiji maskulinizovanih zaštitnika i feminiziranih zaštićenih.
Globalizaciju militarizma istražuje na primerima vojnih zatvora Gvantanama i AbuGraiba u kojima su na flagrantan način kršeni međunarodni standardi pod izgovorom hitnosti, nacionalne sigurnosti i borbe protiv terorizma. Američke militarizovane prakse bile su povezane, orodnjene i globalizovane. Međutim, autorka ide dalje koristeći svoju feminističku znatiželju tvrdeći da ona može osvetliti čitavu američku vojnu institucionalnu kulturu, a možda čak “i klimu savremenog američkog političkog života” (str. 103) poručujući “onim građanima i građankama koji se potiču da usvoje kulturu i političku klimu američke vojske – u najnovijim članicama NATO-a u Srednjoj i Istočnoj Evropi, kao i u Južnoj Koreji, Japanu, na Filipinima, u Afganistanu i Iraku – možda bi bilo korisno da razmotre ove feministički informirane lekcije” (str.103).
Istraživanjem života savremenih japanskih žena autorka nas uvodi u temu remilitarizacije savremenog japanskog društva ističući da taj proces zahteva militarizacijske transformacije ideja, nade, težnji, strahova i rada raznolikih žena. Feminiteti bivaju presecani rasom, klasom, etnicitetom i u svakom konkretnom primeru militarizovao se neki oblik feminiteta. Zašto se to događa možemo shvatiti ako “izoštrimo svoju feminističku znatiželju, kada istražimo pritiske koji oblikuju živote žena, kao i vlastite ideje žena o njihovom radu, identitetu, brigama i željama” (str. 146).
Samo istraživanje procesa militarizacije pored feminističke znatiželje zahteva i praćenje promenljivih rodnih obrazaca u različitim organizacijama tokom dužeg vremenskog perioda. Na kraju autorka ističe da je militarizacija proces koji povezuje lično, lokalno, nacionalno i globalno i njeno proučavanje zahteva višestruke veštine i uvažavanje različitih perspektiva. Ali ono što je važno je da militarizacija nije neizbežan proces i da se može zaustaviti razvijanjem feminističke znatiželje i rodno kompetentne analize orodnjene globalizovane militarizacije uz istovremeni društveni angažman.
-------------------------------------------
Prevod ove knjige realiziran je u okviru projekta prevoda stručne literature koji realizira Udruženje Mreža za izgradnju mira u saradnji sa Mirovnom akademijom. Aktivnost je finansijski podržala Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) uz implementacijsku podršku Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u sklopu BHRI programa.
Link za pristup e–izdanju knjige je: https://www.e-zbirka.unsa.ba
Za korisničko ime i lozinku pisati na: Ova e-maila adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je vidjeli.
